Поклоњење и аутентичан став

Седми васељенски сабор бави се управо сликом, то може да изгледа чудно, придавати толики значај слици - умјетности.

Често су навођени политички разлози, културолошка мисија ислама преко слике, идеје исламске теологије слике...
У посматрању слике је етос или начин доживљавања и гледања свјета, икона је опет тајна сагледања, зрења дакле теорије.
Такође и ранији сабори су били иконоборачки, јер су нарушавали ред икона и поклоњења. Зашто помињемо ред икона и поклоњења? Поклоњење у овом случају, значи став, став поклоњења - поштовања које припада одређеној икони.
Иконе у своме реду су канал благодати,а прва икона је Христос, појам иконе обухвата све! Црква је икона будуђега царства, апостоли су икона Христа, епископ је икона Христа, храм је икона Бога и земље у камену, утвари су иконе, човек је икона Бога.

Сва твар се доводи у везу са својим извором постојања, али не било како и обично индиректно ради остваривања и устројства заједнице и бића.

Молекули, бактерије животње, старци, дјеца, мушкарци, жене имају своја мјеста у домостроју анафоре, такође и служитељи, анђели, па и света Тројица имају посебна мјеста и различите улоге- службе. Тјело је Христово саставља га Дух свети приноси се Оцу. Неможе обрнуто.

Уопште у свим областма теологије појам иконе је кључан.

.